Хаос који је настао након што се у јавности сазнало да ће бити укинуто одељење друштвено-језичког смера у Првој београдској гимназији, на кратко се смирио јер је образовање у Србији потресла нова афера. Цурење тестова за малу матуру.
Ипак, оно што се десило у Првој београдској гимназији само је почетак промена које тек чекају српско образовање. Како директор ове школе Александар Андрејић каже за Телеграф.рс, одељење је укинуто јер је тако диктирало тржиште и то је тендеција коју ћемо морати да прихватимо.
Како је дошло до укидања одељења друштвеног смера у Првој гимназији?
Министарство просвете је донело план уписа за наредну школску годину којим је предвидело једно одељење друштвеног смера мање. Организовао сам седницу наставничког већа и ту смо договорили да замолимо Министарство да прими делегацију Прве гимназије. Отишли смо на разговор са помоћником министра Пајићем, трајао је око сат времена.
Помоћник нам је објаснио да Министарство нема ништа против Прве гимназије и да је једини разлог што се једно одељење укида то што немамо просторних услова. Нисам могао да гарантујем да можемо да сместимо 10 одељења првог разреда у наредној години и у Министарству су, на основу онога што је тендеција последњих година, донели одлуку да се наредне школске године упише једно одељење мање друштвеног смера.
Нисте могли да гарантујете због недостатка простора, а не због недостатка интересовања ђака за друштвени смер?
Интересовање ђака за упис у Прву београдску гимназију је огромно. Највеће интересовање је за ИТ и природно-математички смер, а потом и за друштвено-језички смер. Додатни проблем је настао када су неке наше колеге и синдикат у своје протесте укључили ђаке. Њима су давали информације које нису валидне, тако да су створили конфронтацију, па је разматрано какав је који смер, фаворизован је друштвени а критикован ИТ смер… То је погрешно и потпуно небитно, јер су наши ђаци фантастични на свим смеровима.
На које информације мислите кад кажете да „нису добијали валидне информације“?
Причано им је да ће се урушавати гимназија, да нам је неко нешто отео, да морамо да бранимо гимназију јер је угрожена, да је Министарство против гимназије…То што је деци на овај начин пласирано, доживљавам као изузетно неодговорно. Јединствен став Наставничког већа који се огледао у незадовољству планом уписа и у складу са тим заказивању разговора са Министарством је злоупотребљен, синдикат је организовао протест потпуно занемаривши одржани састанак и интересе Гимназије. Иза свега тога видим одређене интересе појединаца. Пласирана је информација да је укинуто једно одељење и да ће се онда укинути још једно и још једно, све док не постанемо стручна школа?! Притом да не говоримо колико је ружно на тај начин омаловажавати стручне школе.
А неће бити даљег смањивања одељења друштвеног смера?
Не. Као закључак састанка у Министарству договорено је да се неће убудуће смањивати број одељења друштвено-језичког смера у Првој београдској гимназији. Напротив, школске 2020/21. ће се одобрити упис три одељења друштвено-језичког смера. Други закључак је да ће се, имајући у виду просторне проблеме гимназије, Министарство ангажовати у вези изградње спортске сале. Иначе, интересовање ученика је толико да бисмо на сваком смеру могли да упишемо бар још два додатна одељења.
Како коментаришете тврдње да се срозава образовање и тиме што се у специјалним одељењима попут ИТ одељења укидају или смањују часови из општеобразовних предмета, латинског и другог страног језика, историје, географије…?
Не слажем се.
А да ли утиче на квалитет њиховог образовања то што се смањује број из часова из историје, географије..?
Ако мање учите о једној области више учите о другој. Ниво и квалитет ученика ИТ одељења је такав да ђаци постижу фантастичне резултате. Они се такмиче из историје, књижевности, пишу одличне саставе. Образовања деце зависи и од њих самих. Ми ћемо им пружити све оно што подразумева програм, а о нивоу образовања у Првој београдској гимназији сувишно је и говорити. У свим струкама имате оне који не раде како треба. Пошто се код нас у просвети ради са децом, то је недопустиво, па је борба неминовна.
Шта Ви мислите о свим овим променама, укидању одељења, изменама у фонду часова?
Мислим да су такве тендеције, да их ђаци и родитељи, односно тржиште диктирају и да то ни у ком случају неће угрозити Прву гимназију или гимназије. Знате, некада давно је ова школа била мушка, нису се могле уписати девојчице. Па су се ипак уписале три девојчице. После много негодовања и забрана то је постало сасвим нормално.
Својевремено смо имали само природна одељења, а 2006. на основу предлога уписа Наставничког већа, уписано је додатно, треће одељење друштвено-језичког смера, односно једно мање одељење природно-математичког смера, због уочене тенденције повећаног интересовања ученика за друштвене науке. У једном тренутку, пре око шест година, се та тендеција променила, па је данас евидентно велико интересовање за природно-математички и ИТ смер.
Наставници општеобразовних предмета попут историје и географије плаше се да ће због смањења фонда часова остати без посла.
И то је разјашњено, још пре састанка у Министарству. Кад смо видели план Министарства просвете, схватили смо да ће за две године неки професори изгубити неке часове. Да бисмо то избегли, определили смо се за одговарајуће изборне пакете.
Шта је у оквиру тих пакета?
Садашње ученике смо већ анкетирали да бисмо направили групе за следећу школску годину. За једним пакетом је опало интересовање, то је пакет Уметност и дизајн, и њега смо заменили пакетом Појединац група, друштво за ученике који ће уписати први разред.
Кад говоримо о срозавању образовања, чиме га данас урушавамо?
Срозавање образовање се дешава када не радите свој посао како треба, када због притисака не можете да радите, када немате једнаке критеријуме према деци, када дајете пролазну оцену ученику који нема ни најосновније знање…То је срозавање образовања.
ПОЛИТИКА УШЛА У ПОРОДИЦЕ, ПРЕРАНО КРЕЋЕМО С ПОДЕЛАМА
Је л тога данас има превише?
Морамо се борити против пада критеријума. Шта је проблем с нашим школством? Превелики обим. Када комуницирамо са другим земљама, неминовно се намеће утисак да су наши ђаци најоптерећенији. Једино се можда у Азији дешава да родитељи траже да се додатно ради, али то је потпуно друга култура и они постижу најбоље резултате на ПИСА тестовима. Дакле, имамо озбиљан проблем образовања у целом свету.
Свако треба да се бави својим послом и онда бисмо имали боље резултате. И кад се у породицама баве политиком, а Србија то проживљава од 1941. године, онда прерано крећемо с поделама – „овај је био на протесту, овај није, овај је за овога, а онај за онога“. Ја сам своје ђаке, као разредни старешина саветовао да све у вези са политиком буде ван породице и да однос са родитељима никада не угрозе због политике.
Хоћете да кажете да се политизовало и образовање?
Све се политизовало. А не можемо да долазимо до циља не размишљајући о путу који користимо да би до њега дошли. Ми као просветни радници не можемо да, у жељи да остваримо неки циљ, искривљујемо истину и чињенице, вређамо и деградирамо друге, јер морамо бити пример, јер се на нас угледају ђаци.
Извор: Телеграф
